Ukratko
Digitalni preduzetnici u Srbiji najčešće greše na deset mesta: lansiranje bez registrovane firme, kolačići bez pristanka, sajt bez impresuma, marketing bez pristanka primaoca, prodaja bez uslova korišćenja, ignorisanje prava kupca na odustanak, mešanje registracije firme sa zaštitom brenda, korišćenje tuđih fotografija bez dozvole, kopiranje generičkih uslova korišćenja i angažovanje freelancera bez ugovora o autorskim pravima. Dve od ovih grešaka nose konkretnu, brojčano određenu novčanu kaznu, ostale nose rizik od žalbe, spora ili gubitka prava.
Koje su najčešće pravne greške digitalnih preduzetnika u Srbiji?
Deset grešaka se ponavljaju kod gotovo svakog digitalnog preduzetnika na startu, od pravne forme firme do sitnica poput fotografije preuzete sa Google-a. Evo liste, sa članom zakona uz svaku.
- Lansiranje bez registrovanog poslovnog subjekta. Sajt, brend, čak i prodaja „na probu“ bez registrovanog preduzetnika ili DOO znači da nemate PIB, ne možete legalno da fakturišete, i teško dokazujete vlasništvo nad firmom. Prema Zakonu o privrednim društvima, svojstvo pravnog lica, odnosno preduzetnika, stiče se upisom u Registar privrednih subjekata (čl. 3, 5).
- Kolačići bez pristanka posetioca. Automatsko učitavanje analitičkih ili marketinških kolačića pre nego što posetilac bilo šta klikne krši član 160 Zakona o elektronskim komunikacijama, koji traži pristanak pre čuvanja podataka na uređaju korisnika.
- Sajt bez impresuma. Stranica „O nama“ bez naziva firme, sedišta, PIB-a i kontakta nije samo nepotpuna, nosi konkretnu kaznu. Zakon o elektronskoj trgovini (čl. 6) traži da ovi podaci budu stalno dostupni, a čl. 22 propisuje kaznu od 100.000 dinara za pravno lice, 20.000 za preduzetnika, 10.000 za odgovorno lice.
- Slanje newslettera ili marketinga bez prethodnog pristanka. „Dodao sam ih na listu jer su kupili jednom“ nije dovoljno po slovu zakona. Zakon o elektronskim komunikacijama (čl. 148), Zakon o elektronskoj trgovini (čl. 8) i Zakon o zaštiti potrošača (čl. 39) svi traže prethodni pristanak primaoca.
- Prodaja bez uslova korišćenja i predugovornih obaveštenja. Prodaja bez jasno istaknutih uslova, cena, isporuka, pravo na odustanak, krši čl. 12 i 27 Zakona o zaštiti potrošača, kao i čl. 12–13 Zakona o elektronskoj trgovini.
- Ignorisanje 14-dnevnog prava kupca na odustanak. Mnogi pretpostave da nema povraćaja novca kod digitalnih proizvoda. Pogrešno, pravo na odustanak važi i tu, osim ako ste od kupca dobili izričitu prethodnu saglasnost da ga time gubi (čl. 29–30, čl. 38 tačka 13 Zakona o zaštiti potrošača).
- Mešanje registracije firme sa zaštitom naziva kao žiga. Registracija u APR-u štiti poslovno ime, ne naziv brenda kao žig. Bez posebne prijave žiga, koji traje 10 godina i produžava se neograničeno, čl. 57–58 Zakona o žigovima, neko drugi može registrovati vaš naziv ili logo kao žig.
- Korišćenje tuđih fotografija ili sadržaja bez dozvole. Stok fotografija sa Google-a, tuđi tekstovi, tuđa muzika u videu, bez licence, to je povreda autorskog prava. Zakon o autorskom i srodnim pravima (čl. 204) definiše povredu kao neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja pripada isključivim pravima autora, a čl. 215-217 propisuje kaznu za privredni prestup.
- Kopiranje generičkih uslova korišćenja sa stranih sajtova. Šabloni sa interneta često sadrže klauzule tipa „zadržavamo pravo da izmenimo uslove bez najave“, što je upravo ono što čl. 46–47 Zakona o zaštiti potrošača označava kao nepravičnu ugovornu odredbu.
- Angažovanje freelancera bez ugovora o prenosu autorskih prava. Platili ste dizajnera za logo ili copywritera za tekstove sajta, ali bez pisanog ugovora o prenosu prava, autor po pravilu zadržava autorsko pravo. Izuzetak je samo delo stvoreno u radnom odnosu, prema članu 98 Zakona o autorskom i srodnim pravima, honorarni rad van zaposlenja u to ne spada automatski.
Koja od ovih grešaka nosi konkretnu novčanu kaznu?
Dve od deset grešaka imaju brojčano određenu kaznu u zakonu, ostatak nosi rizik od spora, žalbe ili gubitka prava, ali bez unapred propisanog iznosa.
Sajt bez impresuma (greška #3) nosi kaznu od 100.000 dinara za pravno lice, 20.000 za preduzetnika i 10.000 za odgovorno lice, prema članu 22 Zakona o elektronskoj trgovini. Korišćenje tuđeg sadržaja bez dozvole (greška #8) nosi znatno veći raspon, 100.000 do 3.000.000 dinara za pravno lice, kao privredni prestup prema članu 215 Zakona o autorskom i srodnim pravima. Ostale greške na listi, na primer, ignorisanje prava na odustanak ili nepravične odredbe u uslovima korišćenja, rešavaju se pre svega kroz žalbu, inspekcijski nadzor ili spor sa kupcem, bez unapred fiksnog novčanog iznosa u tekstu koji smo koristili.
Da li je dovoljno da registrujem firmu i to je to?
Ne. Registracija firme rešava samo jedno pitanje, pravno postojanje, dok ostalih devet grešaka sa liste ostaju otvorene bez obzira na to da li ste registrovani ili ne.
Ovo je tačka koja najviše iznenadi digitalne preduzetnike: registrovana firma vas ne štiti od greške #7 (neko drugi može registrovati vaš naziv kao žig), ne rešava grešku #8 (i registrovana firma odgovara za povredu autorskog prava), i ne oslobađa vas obaveze da imate impresum, uslove korišćenja ili pravilno postavljen pristanak za kolačiće. Registracija je početna tačka, ne završna.
Često postavljana pitanja
Da li mi treba impresum ako sam tek registrovao firmu i sajt još nije gotov?
Obaveza iz člana 6 Zakona o elektronskoj trgovini vezana je za trenutak kad sajt postane dostupan korisnicima, ne za trenutak registracije firme. Impresum treba da bude gotov pre nego što sajt ode u pogon, ne naknadno.
Da li registrovana firma automatski znači da je naziv brenda zaštićen?
Ne. Registracija u APR-u štiti poslovno ime firme, ne naziv ili logo kao žig. Ovo smo detaljno objasnili u ranijem tekstu o pravnim koracima pre lansiranja, zaštita naziva kao žiga je poseban postupak prema Zakonu o žigovima.
Da li freelanceri po difoltu prenose autorska prava kad ih platim za rad?
Ne po difoltu. Prema članu 98 Zakona o autorskom i srodnim pravima, izuzetak je samo delo stvoreno u radnom odnosu, za honorarni ili ugovorni angažman van zaposlenja, prenos prava mora biti izričito ugovoren.
Proverite svoj sajt pre nego što neko drugi to uradi umesto vas
Deset grešaka, deset prilika da nešto krene po zlu ali i deset stvari koje se mogu rešiti pre nego što postanu problem. Startuj Legalno radi kompletnu proveru sajta i dokumentacije digitalnih preduzetnika, tačno po ovoj listi, i sređuje ono što nedostaje.
Zakažite konsultacije i saznajte gde tačno stojite pre nego što vas neko pita.